By Oktobar 13, 2012

Prednosti i nedostaci mesne i vegerijanske ishrane

Vegetarijanci su oduvek bili smatrani malo čudnim Ijudima. Gajenje i klanje životinja za ishranu, u velikom delu društva, smatralo se velikim Ijudskim dostignućem. Većina Ijudi i dalje misli da zaista treba biti čudan pa iz ishrane isključiti namirnice kao što su meso i mesni proizvodi, Ali, situacija se menja, U toku poslednjih godina, bezmesni način ishrane postao je veoma popularan. Tome doprinose i brojni dokazi u prilog bezmesne ishrane kao mnogo zdravije u odnosu na tipičnu evropsku ili američku ishranu sa puno mesa.

Mnogo je ljudi koji bi rado prešii na bezmesnu ishranu, ali se u svom neznanju boje da neće obezbediti telu sve potrebne belančevine (proteine). Verujte, da bi ste postali vegetarijanac, nije neophodno pročitati gomilu knjiga koje o tome pišu, niti proučiti mnoge studije o ishrani. Nemojte gubiti vreme, jer tako nikada nećete postati vegetarijanac.

Šta se dobija mesnom ishranom?
Postoji ogromna količina informacija koja ukazuje na vezu između unošenja proteinske hrane i srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska, raka, artritisa, osteoporoze, kostobolje, čira na dvanaestopalačnom crevu i mnoštva drugih oboljenja. Dokaze za to dali su mnogi naučnici koji se bave tim problemom. Jedenjem mesne hrane podložnost bolestima povećava se za deset i više puta. Umne moralne i telesne snage umanjuju se stalnom upotrebom mesne hrane. Unošenje mesa izaziva poremećaje u telu, štetno deluje na um i otupljuje moralnu osetljivost. Protein životinjskog porekla je najsloženiji od svih elemenata hrane i za njegovo iskorišćavanje potrebno je mnogo više energije i vremena. Voće je hrana koja se najlakše vari i najbrže iskorišćava. Meso ne daje nikakvu energiju, a vlakana, o kojima se danas mnogo govori i koja su veoma bitna, uopšte nema u mesnoj hrani.

Ono zbog čega je meso danas još nepogodnija namirnica jeste bolesno stanje životinja.  Mnoge životinje se kolju u tako bolesnom stanju da to meso nikada ne bi smelo da se koristi za Ijudsku ishranu. Kada bi Ijudi mogli da vide takvu životinju verujemo da bi odmah sa gađenjem ostavili svako meso. Ali ta hrana je često primamljivo spravljena i upakovana, izložena u najopremljemjim prodavnicama, te privlači naš pogled. A mi se tako lako damo prevariti. Meso bolesnih životinja je otrov i izaziva mnoge bolesti. Mnogi, pak, nisu obavešteni o njegovoj štetnosti. Mnoge životinje se razbole na teškim i dugim putovanjima do klanice, transportovane u prljavim kamionima, vagonima, bez hrane i vode, bez dnevne svetlosti i svežeg vazduha. Sve to umnogome doprinosi da meso takvih životinja postane nezdravo za Ijudsku ishranu.

Mnoge bolesti napadaju životinjski svet i došlo je vreme kada o tome moramo početi ozbiljno da razmišljamo. U procesu tovljenja, životinjama se daju razne hemikalije (antibiotici, hormoni, steroidi) koje, opet, na svoj način vrše razorno dejstvo u Ijudskom organizmu (alergijske reakcije, sterilitet, opadanje kose i bolesti unutrašnjih organa). Tu mogu biti uključeni penicilin, tetraciklin, sredstva za tovljenje i mnoge druge hemikalije i antibiotici da se životinje pripreme za prodaju. Zašto onda Ijudi jedu meso? Postoji više razloga: navika, uslovi života, predrasude, kultura, običaji, vaspitanje, socijalni i materijalni momenat, što je u redu sve dotle dok Ijudi ne počnu da veruju kako treba da jedu meso iz zdravstvenih razloga. Međutim, jedini efekat je zapravo pogoršauanje zdravlja.

Prirodno je i sasvim logično da korišćenjem hrane životinjskog porekla mi u svoje telo ugrađujemo i odgovarajuće navike i sklonosti. Mi smo sazdam od onoga što jedemo i, ako se u velikim količinama hranimo životinjskim mesom, primamo na taj način i nešto od prirode životinja. Uticaj koji mesna hrana ima na zdravlje ne može se odmah osetiti, ali to nije nikakav dokaz da ona nije štetna. Mnogi umiru od bolesti koje se sasvim mogu pripisati upotrebi mesne hrane, a da pri tom nisu svesni stvarnog uzroka.

Ako je ikada postojala potreba za najjednostavnijom hranom, onda je to danas. Umesto mesa, u ishrani bi valjalo koristiti najrazličitiju prirodnu hranu od žitarica, voća, povrća i oraha. Tu hranu bi trebalo pripremiti na zdrav i ukusan način kako bi podsticala želju za jelom, pa će potreba za mesom ubrzo nestati. Ona sadrži sve hranljive sastojke neophodne za stvaranje dobre krvi. Ti neophodni sastojci ne mogu se dobiti iz mesne hrane.

Dokaz da je meso nadražujuća hrana jeste i to što se nakon prestanka upotrebe mesa oseti nedostatak snage i slabosti. Taj osećaj je mnogima potvrda da je meso hrana koja jača i, prema tome neophodno u Ijudskoj ishrani. Međutim, to se javija zato što je meso nadražujuća hrana koja stvara grozničavu krv i razdražuje nerve, pa im zato toliko nedostaje, Ali, kada se telo oslobodi uticaja mesa, neće osećati slabost, već će početi da želi prirodnu i zdravu hranu sa svim njenim prednostima.

Neko će reći: A odakle ću ja dobiti proteine ako ne jedem meso? Pitanje je na mestu. Pre svega, treba nagasiti da nama nije potrebno toliko proteina koliko su nam godinama samouvereno preporučivaii mnogi lekari. Ljudsko telo gubi dnevno samo 23 g proteina. Oni se gube kroz urin, kosu, znoj, izumrlu kožu i fekalije. Da bi se taj gubitak proteina nadoknadio, treba pojesti oko 700 g proteina mesečno. Većina Ijudi unese daleko više proteina nego što je potrebno njihovom telu. Zašto? Zato što se protemi jedu za svaki obrok. Potrošnja veća od one koju telo zahteva teško opterećuje organizam koji se bori da se oslobodi viška.

Da ilustrujemo to na jednom jednostavnom primeru:
U jednu posudu koja može da primi 1 litar tečnosti, logično je da može stati samo jedan litar tečnosti, Ako ulijemo dva litra, sve što je preko jedan litar izliće se van posude. Tako je i s našim telom. Protein je najsložemji od svih ostalih elemenata hrane a to se može reći i za njegovo iskonšćavanje: telo troši mnogo više energije pri varenju proteina nego što je to slučaj sa drugom vrstom hrane. Možda mislimo da su zbog svoje složenosti proteini važniji od drugih sastojaka hrane. To nje tačno. Svi sastojci hrane podjednako su bitni, svi oni zajednički deluju u našem organizmu. Izdvajati jedan kao važniji od drugih znači ne shvatati biološke i fiziološke potrebe organizma.

Proteini

Kada govorimo o proteinima, zanimljivo je da ih odmah povezujemo sa unošenjem mesa, pošto se meso smatra najboljim izvorom protema.
No, istina o kojoj se malo zna jeste da se životinjski proteini u našem telu ne mogu pretvoriti u proteine potrebne telu. Životinjski proteim su upravo to: životinjski proteim, a ne Ijudski. Proteini će se izgraditi od proteinske hrane u onoj meri u kojoj se aminokiseline iz te hrane mogu iskonstiti.

Protem iz životinjskog mesa u telu mora da se razloži na aminokiselme od kojih onda naše telo sklapa novi Ijudski protein.

Amino kiseline

Postoji preko dvadeset različitih aminokiselma. Prema sadašnjem saznanju, osam aminokiselina moraju se dobiti iz hrane i zovu se esencijalne aminokiseline. Činjenica je da mnoge vrste voća i povrća sadrže sve potrebne aminokiseline koje telo ne proizvodi: šargarepa, kelj, kupus, karfiol, krompir, banane, krastavci, plavi patlidžan, tikva, paradajz, grašak i kukuruz. Isto tako, svi orašasti plodovi, suncokretove i susamove semenke, kikinki i pasulj, klice sadrže u kombinaciji svih osam ammokiselina.

Ako redovno jedete takvu raznovrsnu hranu, primićete sve neophodne aminokiselme neophodne za izgradnju proteina. Najbolji način da se dobije svih osam esencijalnih aminokiselina jeste da se mahunarke i žitarice koriste zajedno: na primer, pasulj i pirinač, grašak i ovas, proso i leblebije, soja i kukuruz.

Besmisleno je verovati da moramo uneti svih osam esencijalnih amino kiselina u jednom obroku ili u jednom danu. Posledica toga je da Ijudi jedu previše proteina (koncentrisa-ne hrane).

U našem telu postoji određena zaliha aminokiseiina i naše telo ih uzima po potrebi. Rezerva aminokiselina u telu je poput banke otvorene 24 sata telo ih samo uzima iz rezerve, a kad uzmemo dovoljno hrane, Ono što ne iskonstimo vraća se u rezervu. Važno je da u našu ishranu budu uključene raznovrsne namirnice.

Već smo pomenuli da naše telo ne može neposredno da koristi životinjski protein, mora najpre da ga razgradi u amtnokiseline, a da zatim od njih stvori Ijudski protein. Telo dvostruko teže radi kad je prisiljeno da razlaže a onda ponovo stvara aminokiseline, nego kad aminokiseline uzimamo iz biljne hrane, jer od njih samo sintetizuje nama potrebni protein. Iskoristivih aminokiselina ima daleko više u biljnom svetu nego što se to može naći u mesnoj hrani.

To što se u nešto veoma dugo verovalo ne predstavlja dokaz da je verovanje istinito. Nove informacije obično nailaze na odbijanje pre nego što budu prihvaćene. Trebalo bi svaku novu informaciju dobro proveriti. Pored naučmh dokaza, uvek možemo i sami isprobati da li je nešto dobro. Sem toga, pogledajmo Hunze, Azijate, stanovnike Južne Amerike i pola milijarde Indusa koji jedu veoma malo proteinske hrane, a ipak ne pate od nedostatka proteina.

Vitamin B12

Postoji još jedna predrasuda u vezi sa mesnom ishranom: vitamin B12.
Do pre deset godina, medicinska nauka smatrala je da se vitamin B 12 ne nalazi ni u jednoj biljci. Vitamin B 12 stvara se u procesima truljenja uz prisustvo nekih baktenja i gljivica, Kada govorimo o vegetarijanskoj ishrani i deficitu vitamina B12 pri takvom načmu ishrane, savremena medicina se s!aže sa siedećim čmjenicama:
1.Organizam vegetarijanaca ima manje potrebe za vitaminom B 12 u odnosu na one koji jedu meso.
2.Male količine vitamina B12 sintetizuju se u čovekovom organizmu na desnima oko zuba, krajnicima i limfnim žlezdarna debelog creva.
3.U izvorskoj vodi postoje male količine vitamina B12.
4.Banana, cvekia i peršun sadrže u sebi vitamin B12.
5.Pivski kvasac i alga spirulin sadrže vitamin B12.
6.Ovo-lakto vegetarijanski način ishrane nikada ne može dovesti do nedostatka ovog vitamina, pa čak ni striktni vegetarijanci, uz pravilan odabir i kombinaciju namirnica, nikada neće imati deficit vitamina B 12.



Tags:, , ,

Comments are closed.

shared on wplocker.com