By Oktobar 12, 2012

Značaj umerenosti za zdravlje

Umerenost u jelu, piću i oblačenju veoma je važna. Načelo treba da gospodari umesto apetita ili mašte. Da bismo svoje telo i um sačuvali u najboljem stanju. moramo biti strogo umereni i negovati ispravne navike.

Neće se sačuvati od bolesti oni koji ne brinu o sebi, nego neprekidno krše zakone zdravlja i ne čine nikakue napore da spreče bolest. Umerenost, ili bolje reći samokontrola predstavlja još jedan od osam principa zdravog načina života. Pod pojmom samokontrole podrazumeva se potpuno uzdržavanje od svega što je za nas štetno i umerenu upotrebu onoga što služi na dobro našem zdravlju. Sve što je štetno za naše telo moramo izbegavati, npr. tablete, lekove, duvan, alkohol, kafu, gazirana pića, slatkiše i mnoge druge stvari koje dovode do raznih oboljenja, opterećuju naše organe za varenje i slabe moralne i umne sposobnosti.

Nikada ne treba da preziremo one koji su neumereni, jer i mi smo nekada bili takvi ili smo još uvek takvi? Samokontrola podrazumeva i razumno gledanje TV programa. Biti umeren znači reći »ne« alkoholnim pićima, kafi, cigaretama i drogama; izbegavati preteran rad i unošenje preteranih količina hrane.

Važno je reći sledeće: čak i kada smo prihvatili neke zdravstvene principe i načinili zaokret u svojoj ishrani, mi ne možemo jesti koliko nam je volja. Cak i zdravstveni reformatori mogu grešiti u pogledu unošenja količine hrane. I oni mogu biti neumereni iako jedu zdravu hranu.

Gotovo svi Ijudi jedu više hrane nego što to njihovo telo zahteva. Prekomerna količina unete hrane truli u našem organizmu i taj višak postaje teret. Telo se muči i ulaže napore da preradi višak unete hrane, a taj dodatni posao često izaziva osećaj umora. Naš organizam iz takve hrane ne može izvući hranljive sastojke koji su mu potrebm. Najvažniji organi su preopterećeni a mozak je pozvan da pomogne organima za varenje kako bi svarili prekomernu količinu hrane. Na taj način se umanjuje snaga mozga jer on mora da pomaže želucu, kako bi ovaj izašao na kraj s nepotrebmm balastom. Suvišna hrana opterećuje telo i stvara bolesno i grozničavo stanje. Velika količina krvi pritiče u želudac i creva, izazivajući brzo hlađenje ostalih udova. Orgam za varenje su opterećeni i kada završe svoj zadatak, nastaje osećaj slabosti ili klonulosti. Neki Ijudi koji preterano jedu stalno osećaju »glad«. Međutim, taj osećaj nastaje usled preteranog rada organa za varenje. Umesto da se želucu tada priušti potreban odmor, na njega se stavlja drugi teret. A posledica toga je česta istrošenost organa za varenje i njihovo slabljenje. Ponekad su želudac ili creva paralisam. Ne oseća se nikakav bol, ali organi za varenje u svakom slučaju gube od svoje funkcionalnosti.

Roditelji naročito treba da budu obazrivi i umereni kako bi svojim primerom delovali na decu i od malih nogu ih učili da budu umerena u svemu. Ali, često su roditelji daleko od umerenosti i svake uzdržljivosti, pa zato i ne vrše pozitivan uticaj na svoju decu, jer nisu u stanju da ih pouče. Često su grubi i ne prezaju od toga da udare dete.

Teško je propisati određenu količinu hrane koju treba pojesti za jedan obrok. Neka svako sebi, poznajući svoj organizam, propiše dozvoljenu količinu hrane za jedan obrok. Na osnovu aktivnosti kojom se bavi, svako može odrediti količinu hrane koja će njegovom telu činiti dobro.

Ima Ijudi koji idu u krajnost. Oni ograničavaju svoj jelovnik na dve ili tri vrste namirnica. Oni dopuštaju da se samo neka jela iznose pred njih i članove njihovrh porodica. Međutim, uzimanjem neraznovrsne hrane mi uskraćujemo svom telu one sastojke koji su mu neophodni. Na taj način potkopavamo svoje zdravlje.

Druga krajnost u koju možemo da zapadnemo jeste mišljenje da ne treba mnogo brinuti oko izbora i načina pripremanja hrane, s obzirom da zakom zdravlja iziskuju pre svega jednostavnost. Mnogi se zadovoljavaju vrlo oskudnom hranom i zato moraju da snose posledice. Njihova hrana je pripremljena na takav način da prosto ne budi želju za jelom. Mi želimo da istaknemo da je brižljivo pripremanje i ukrašavanje hrane takođe važan elemenat ishrane.

U promeni naše ishrane treba da se ogleda zdrav razum. Ovaj predmet treba temeljno proučavati i pristupati mu trezveno. Izbegavajmo svaku krajnost, svako preterivanje i ograničavanje. Držimo se strogo umerenosti.



Tags:, , , , ,

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com