By Oktobar 11, 2012

Važnost zdrave ishrane za zdravlje čoveka

Koja je hrana idealna za naš organizam? Voće, žitarice, orašasti plodovi i mahunarke. Plodovi ubrani sa drveća bili su hrana koja je odgovarala čovekovim potrebama. Tek posle potopa Stvoritelj je dozvolio čoveku da jede i hranu životinjskog porekla. Sve čime se čovek do tada hranio bilo je uništeno i Stvoritelj je dopustio Noju da jede meso čistih životmja, Međutim, meso kao hrana, nije bilo pogodno za čovekovu ishranu.

Sa upotrebom mesa smanjuje se životni vek, dolazi do mnogih oboljenja; čovek gubi snagu i izdržljivost. Stvoritelj želi da se čovek ponovo vrati jednostavnoj i zdravoj ishrani.

Pozitivni aspekti vegetarijanske ishrane su sledeći:
– Sve materije i hranljivi sastojci potrebm organizmu nalaze se u biljnoj hrani

– Sadrži manje ukupnih masnoća i manje zasićemh masti
– Daje veću izdržljivost
– Ima manje kalorija, ne stvara suvišne kilograme
– Sadrži veće količine vitamina, minerala i biljmh vlakana
– Manje je verovatno da će doprineti pojavi raka i drugih bolesti uslovljenih pogrešnim načmom ishrane.

U danasnje vreme, kada su bolesti među životinjama izuzetno rasprostranjene, veoma je važno vratiti se prvobitnom načinu ishrane – zdravoj hrani.
Nije samo važno koristiti zdravu hranu, nego je dobro znati i kada je treba uzimati. Moramo načiniti preokret u svom dosadašnjem rasporedu obroka. savremeni čovek ujutro jede veoma malo ili gotovo nimalo, a večera mu predstavlja glavni i najobilniji obrok, Da li prepoznajete sebe u ovoj skici navika? Ovako se hrane hiljade savremenih Ijudi, a to dovodi do čitavog niza negativnih posiedica. Treba se držati izreke: doručkuj kao car, ručaj kao knez, večeraj kao prosjak.

Ujutro treba uzeti najjači obrok koji će nam doneti snage i izdržljivosti u toku prepodneva, i to sve do ručka. Postupimo li ovako, bolje ćemo podnositi i rešavati probleme koji iskrsavaju tokom dana. Ako se pitate kako se ujutru može pojesti toiiko hrane, pokušajte da uveče jedete voće iii popijete sok, ili da čak ništa ne večerate. Videćete da ćete ujutru biti jako „zainteresovani« za hranu, Rucak treba takode da bude dobar, a uveče poslednji obrok neka bude voće, prirodni voćni sokovi, dvopek ili – ništa. Ako pre spavanja obilno večeramo, kalorije iz tog obroka neće sve uspeti da sagore. One će doprineti stvaranju masti, od kojih će se neke taložiti na zidovima krvnih sudova – naročito u predelu srca i mozga – slabeći njihovu funkciju i stvarajući podlogu za bolest. San će nam biti slab, a snovi nemirni. Ujutru se nećemo buditi sveži i odmorni, spremni za novi dan.

Važno je pridržavati se još jednog principa – ne uzimati hranu između obroka. Period od pet sati je vreme koje je želucu potrebno da obavi svoj posao i stoga mu dajmo to vreme. Unošenjem hrane tzmeđu obroka, pa čak i jedne jedine semenke, poremetiće se proces varenja. Neuzimanje hrane izmedu obroka najlakši je način da se prestane sa slatkišima, jer se oni najviše uzimaju upravo između obroka.

Sledeće važno pravilo je biti umeren u ishrani. Moguće je neumereno jesti čak i zdravu hranu. Ne sme se desiti da, pošto je neko napustio upotrebu štetnih namirnica, sada jede koliko želi. Neumereno unošenje hrane u organizam, bez obzira na kvalitet hrane, ometa organizam u njegovom radu.

Milioni Ijudi jedu više nego što je telu potrebno. Ta prekomerna količina raspada se i postaje trula masa. Ako se u stomak unese više hrane no što organizam zahteva, makar ona bila jednostavnog sastava, tada taj višak postaje teret. Telo čini beznadežne pokušaće da hranu preradi i ovaj dodatni posao izaziva osećaj umora.

Danas je, više nego ikada, neophodno da naša hrana bude što jednostavnija. Učimo se da budemo zadovoljni čistom, jednostavnom hranom, pripremljenom na jednostavan način. To treba da postane naš način ishrane, Reforma u ishrani predstavlja uštedu kako u pripremi obroka, tako i sa finansijskog stanovišta. Obilna hrana uništava zdrave organe tela, a najviše um. Moramo voditi brigu o organima za varenje kako ih ne bismo mučili preteranom raznovrsnošću hrane. Oni imaju veliku ulogu u izgradnji srećnog života.



Comments are closed.

shared on wplocker.com