By Oktobar 6, 2012

Potočarka kao lek

Potočarka, dragušac, krestovnik, rezanica. — Ova biljka zaslužuje veliku pažnju; prvo, što se može korisno da upotrebi kod grudnih bolesti, čak i kod tuberkuloze; drugo, što se može upotrebiti i kod šećerne bolesti. Zbog toga se upotrebljava radi čišćenja krvi u proleće.

Sok od ove biljke u količini od 60 do 150 grama dnevno u hladnoj supi (baš u hladnoj, jer u vrućoj ispare leteći sastojci koje ona sadrži u sebi) povoljno utiče i menja stanje kod hroničnog bronhitisa s mnogo gustog sluzavo-gnojnog šlajma. Sok se dobija od sveže biljke ili se sama biljka jede sirova. Od 275 grama istucane i isceđene biljke dobija se oko 190 grama soka. Ali je najzgodnije pripremiti čaj u dozi od 6 grama ove biljke na šolju ključale vode, s tim da čaj kisne 20 minuta. Treba piti 2—3 šolje dnevno.

Petočarka sadrži u sebi jednu gorku mate-riju, gvožđe, fosfor, jod i razne druge sastojke, i njima deluje. U najnovijim istraživanjima, jedan glikozid — glikonasturcin, koji fermenti (što se nalaze u ovoj biljci) razlansu na glikozu i senevol, esenciju s jakim mirisom slačice.” Ova analiza svakako nije za nestručne čitaoce, ali je navodim da se vidi važnost ovog leka.

Još stari lekari, kao Hipokrat, Dioskorid i dr., upotrebljavali su ovu biljku kao sredstvo za izbacivanje šlajma kod hroničnih katara pluća, kod promuklosti pevača, bolova u guši i grkljanu besednika, glumaca i profesora i dr.

Ona spada u familiju krstašica koje sve sadrže zejtine (sumporno-azotne) i u stanju su da povoljno izmene lučenje sluzi u bronhijama, čak i gustog, sluzavo-gnojnog.

Napomena — Bolesnici kod kojih se posle kraćeg ili dužeg primanja ovog leka slučajno pojave bolovi u mokraćnoj bešici neka znaju da je to posledica ovoga leka. To su primetili kako stari tako i savremeni lekari (Aristofan, Blend, Leklerk, Brimeto).

Ova biljka je dugovečna. Raste pored reka, kraj izvora, po potocima, jasno je zelena, često donjim delom puzi po tlu i iz stabla, iz donjih članaka pušta končasto korenje, ali kad pliva po vodi, može živeti i razmnožavati se bez dodira sa zemljom Stablo razgranato, uglasto može da dostigne visinu do 1 metra, a kad se preseče — šuplje je. Lišće je naizmenično, neparno perasto, sjajno i mesnato, ima ga i pod vodom, krajnji listić je veći od ostalih. Cvetovi su u gustom grozdu, na dugačkim drškama, sitni, beli, nalik na cvetove repice ili kupusa. Zato se neguje pored tekućih (ne stajaćih) voda, pa i u naročitim bazenima kao salata za jelo Biljke koje još nisu cvetale bolje su nego procvetale, jer su manje ljute. Cveta od maja do septembra.

„Cvetovi ove biljke, dalje, sadrže nektar i zbog toga ih jako posećuju pčele. Grana koju bismo metnuli u slatku tekuću vodu živi vrlo dobro i ubrzo pušta korenje kojim se prihvata“. Cveta od maja do juna.



Tags:, , ,
Posted in: Lekovito bilje

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com