By August 1, 2012

Da li će novi lek doprineti vašem izlečenju

Upravo ste se vratili iz apoteke u kojoj ste kupili lek koji vam je odredio lekar. Da li će vam taj novi lek pomoći ili će vam naneti štetu? Da li će on doprineti vašem izlečenju ili će samo pogoršati vaše stanje? Zar bi neko trebalo da postavlja ova neobična pitanja? Zar medicina i farmaceutska industrija nisu nam dovoljno razvijeni da im se bezrezervno može verovati? Istraživanja pokazuju da lekovi izleče hiljade bolesnika i ublaže tegobe milionima, ali je ipak mali broj onih koji pravilno i potpuno iskoriste sve njihove mogućnosti.

Štaviše, hiljade ljudi su iskusili mnoga razočaranja, neželjena dejstva i čak završili u bolnici zbog nepravilne upotrebe lekova ili pogrešno određenog leka. Otprilike oko 80% lekova propisanih u ordinacijama lekara opšte medicine, i bolesnici uzimaju sami, bez lekarskog ili drugog stručnog nadzora. Prezauzeti lekar obično nema dovoljno vremena da bolesniku objasni pojedinosti u vezi sa lekovima koje mu propisuje. “Uzimajte tri puta po jednu od belih, a dva puta po jednu od crvenih, i to posle jela” ili “Ove uzimajte po uputstvu”to je uglavnom sve što bolesnik može saznati o lekovima koje mu je lekar prepisao. Zbog toga su greške u uzimanju lekova veoma česte, mnogo češće nego što se misli, jer skoro dve trećine bolesnika uzima lekove više ili češće, manje ili ređe nego što treba. Lekari uglavnom ne razgovaraju sa svojim pacijentima o nepoželjnim posledicama uzimanja leka koji im prepisuju. Ponekad to može imati kobne posledice.

Ovakve pojave treba sprečiti, a zato bolesnik mora da postane aktivni saradnik u procesu lečenja. Kada je reč o primeni lekova, to se može očekivati samo ako se ostvari poverenje i saradnja između bolesnika i lekara.

Kada je u pitanju bolesnik ta saradnja bi trebalo da obuhvata sledeća tri koraka:

1) Prvi korak potrebno je preduzeti u lekarskoj ordinaciji. Zahtevajte od svog lekara da vam objasni način delovanja leka i moguće neželjene posledice, koje se mogu javiti prilikom njegove upotrebe. Posavetujte se sa njim šta bi trebalo da preduzmete da do tih neželjenih posledica ne dođe, a ako se one ipak pojave šta činiti da se one ublaže i otklone. Tražite od lekara da vam čitkim rukopisom napiše naziv prepisanog leka da biste bili u mogućnosti da proverite lek koji ste dobili u apoteci.

2) Drugi korak preduzimate neposredno u apoteci, tako što ćete najpre uporediti naziv leka koji vam je napisao lekar i onaj koji se nalazi na omotu leka koji ste dobili u apoteci.

3) Treći korak sastoji se u tome što ćete se podrobnije raspitati o leku koji treba da upotrebljavate. Budite slobodni da pitate apotekara (ili svog lekara) o nač uzimanje leka i njegovom delovanju. Evo liste pitanja koja biste trebalo da postavite:

Da li ga je potrebno uzeti sa vodom ili mlekom, na prazan stomak ili posle jela?

Kada ga treba uzimati (na svakih šest ili osam sati, ujutro ili uveče, kada se osetite bolove)?

Šta treba da učinite ako propustite jednu dozu tj. termin za uzimanje leka (Na primer, pijete lek na svakih šest sati, a dogodilo vam se da se niste probudili u pet sati ujutro da na vreme uzmete lek; da li uzeti lek u sedam sati kada ste se probudili ili ne.)?

Da li mogu nastupiti nepoželjne reakcije zbog korišćenja drugih lekova koje već uzimate?

U kom obliku se najčešće pojavljuju neželjene posledice uzimanja tog leka i kako ih izbeći, a šta učiniti ako se one jave?

Koju hranu, pića ili lekove treba izbegavati za vreme uzimanja tog leka?

Da li postoje neka posebna pravila kada je u pitanju mesto čuvanja tog leka?

Posebnu opreznost treba pokazati prema antibioticima. Njih treba uzimati samo po preporuci lekara, u pravo vreme i do kraja prepisane terapije. Ne sme se prekidati uzimanje antibiotika, kada se osete prvi znaci ozdravljenja. U uputstvu treba uvek pročitati koje sporedne pojave može izazvati antibiotik. Najčešći neželjeni efekti su:

Alergije. Alergijske reakcije mogu da se pokažu kao snažan svrab po celom telu i kao jače ili slabije izraženo crvenilo na koži. Po koži se zatim javljaju tragovi koprivnjače, a zatim mehurići ispu- njeni tečnošću. Sluzokoža grla takođe može sa otekne, nekim slučajevima toliko da onemogući disanje.

Probavne smetnje. Ove smetnje obično se rešavaju, kada se antibiotik uzme sa mlekom ili jogurtom ili na pun stomak. Ukoliko ne dođe do poboljšanja, treba se obratiti lekaru.

Gljivične infekcije. Javljaju se prilikom dužeg lečenja antibioticima. Obično su to gljivična oboljenja kože. U slučaju ovih infekcija odmah se obratiti lekaru.

Danas postoje mnogi efikasni lekovi, ali potencijalno opasni. Mnogi od njih su pravi hemijski skalpeli – kad ih upotrebljava sigurna ruka, oni ukpone bolest, ali u neveštim rukama oni oštećuju zdrava tkiva. Zato je više nego opasno da osobe same na svoju ruku uzimaju lekove ili koriste prepisane lekove bez dovoljnog predznanja i znanja o njima.



Tags:, , , ,

Comments are closed.

shared on wplocker.com