Med umesto šećera

Šećer koji se često naziva industrijskim ili fabričkim šećerom je disaharid i hemijski pripada grupi ugljenih hidrata. Nasuprot drugim ugljenim hidratima (iz hleba, krompira, pirinča itdj šećer se pojavljuje u izolovanom obliku, tj. kao namir- nica koja isključivo daje energiju. Pošto ne sadrži nikakve delotvorne materije koje bi učestvovale u oslobađan»u ove energije (vitamini, minerali itd), energija iz šećera označava se neobičnim izrazom »prazne kalorije«. Da bi ove »prazne kalorije« mogle delovati u organizmu, njima su između ostalog potrebni i vitamini iz grupe B-kom- pleksa, koji se u takvim prilikama uzimaju iz ljudskog organizma i unesene hrane. Tako, jednim delom nastaje nedostatak vitamina B i drugih potrebnih hranljivih elemenata.

Međutim, prilikom upotrebe meda ovo se ne dešava. Naime, med sadrži 70 – 80% grožđanog i voćnog šećera, ali sadrži vitamine, naročito one iz grupe koju nazivamo B-kompleskom, mineralne materije i mineralne materije u tragovima kao što je kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, bakar, mangan i hrom (važan činilac u procesu zaštite od šećerne bolesti), pored toga sadrži još razne veoma važne aminokiseline, enzime i elektrolite koji imaju veliki značaj u celokupnom sistemu razmene materija.

Antibakterijske materije koje se nalaze u pčelinjem medu, tzv. inhibitori, sprečavaju razmnožavanje različitih bakterija i u skladu sa tim deluju preventivno u odnosu na prehladu. Sastav delotvornih materija u pčelinjem medu jača odbrambene snage čovekovog organizma. Hranljive materije koje nisu neposredno potrebne ćelijama, skladište se u jetri, spremne da se oslobode iz nje kada se javi potreba za obavljanje i održavanje drugih funkcija u organizmu.

VEOMA DRAGOCEN, ALI OŠTEĆUJE ZUBE

Kad postoji tako jasna razlika između šećera i meda, postavlja se opravdano pitanje zbog čega na primer stanovnici SR Nemačke troše godišnje 35 kg šećera, ali samo 1,3 kg meda po jednom stanovniku. Međutim, ovaj podatak postaje veoma neobičan kad mu dodamo činjenicu da i pored toga što u SR Nemačkoj postoji ova relativno mala potrošnja meda, ona ipak ima u svetu najveću potrošnju ove koris- ne namirnice po glavi stanovnika.

Ko želi da zamenite šećer medom treba da prihvati nekoliko saveta koji će mu pomoći da se lakše

odluci:

Sve vrste meda sadrže iste korisne materije, ali u različitim količinama. Koncentracija korisnih materija je često veća kod meda od medonosnog soka biljaka nego kod cvetnog meda; livadski, šumski i jelov med sadrže više fermenata, ali zato med koji potiče iz sunčanih predela sadrži aktivnije enzime.

Nijedna vrsta meda ne sme da sadrži nikakve dodatne materije (kao npr. neke konzervanse ili materije za bojenje).

Kristali u medu ne znače slabiji kvalitet. Med će se brzo pretvoriti u kristal ako sadrži dosta grožđanog šećera, ali ako se odlikuje većim sadržajem voćnog šeće- ra duže će ostati tečan. Onaj ko ne voli med koji je kristalisao, može da ga zagreje u toploj vodi (maks. 40°C) i opet će dobiti tečni med.

Saće u koje se stavlja šećer za zimsku prehranu pčela, uklanja se pre perioda cvetanja.

Zagrejani med gubi veliki deo korisnih materija, ali med u toplom mleku, čaju ili kolačima još uvek ima mnoga pozitivna dejstra.

Međutim, moramo naglasiti da ni kvalitet meda ni vrednost njegovih sastojaka koji predstavljaju značajnu potporu našem zdravlju ne smeju izmeniti neke naše korisne navike za zube med je isto tako šte- tan kao i šećer. Slično je i u energetskom pogledu. Sadržaj kalorija iz meda neznatno zaostaje za sadržajem kalorija iz šećera Zbog toga med treba umereno upotrebljavati. Stručnjaci za ishranu smatraju da je 3-5 velikih (supenih) kašika meda dnevno dovoljna količina za odraslog i zdravog čoveka. Ali posle svakog uzimanja meda (u jelu ili napicima) zube treba temeljito oprati.

MED KAO LEK

Jedna kašika meda u toplom mleku, koju je još naša prababa davala našem dedi kad je kao mali imao »nešto u grlu« i dalje je ostala vrlo prijatan lek. Ali med nije samo izvanredno sredstvo protiv oboljenja disajnih organa, on uspešno potpomaže ozdravljenje od drugih mnogo ozbiljnijih oboljenja.

Med pomaže u lečenju poremećaja razmene materija, zatim kod infektivnih oboljenja svih vrsta, opšte slabosti i posle teških bolesti. U vreme oporavka med predstavlja lako svarljivu i vrlo značajnu energetsku namirnicu. Med se sa velikim uspehom može primeniti čak i prilikom poremećaja funkcije perifernih krvnih sudova.

ŠEĆER U KUHINJI ZDRAVE HRANE

Od tropske šećerne trske dobija se u skorije vreme novo sredstvo za zaslađivanje koje su rado prihvatili svi prijatelji zdrave, punovredne ishrane. U ovom novom proizvodu, koji se na primer u SR Nemačkoj može dobiti pod imenom 1JK51J85E, zastupljeni su svi vitamini i minerali iz soka biljke.

Na primer: 12 mg gvožđa (više nego u telećoj jet- ri i spanaću), 30 mg kalcijuma (gotovo isto toliko koliko i u hlebu od crnog, integralnog brašna), 60 mg magnezijuma (više nego u siru) i 0,1 mg vitamina B., 0,08 mg vitamina Bg, 0,5 mg vitamina Bv (svi podaci vrede za količinu od 100 g).

Svakodnevni beli, konzumni še- ćer i veštački zaslađivači ne sadrže nikakve vitamine, ni mineralne materije, ali u medu postoje u manjim količinama. Međutim, u ovom zaslađivaču postoje u značajnim količinama, a za njegovu probavu ne troše se nikakve važne materi- je iz organizma, što se događa u procesu probave belog šećera.

Ovaj čudesni prirodni zaslađivač potiče sa jednog ostva u Indij- skom okeanu. Na tom ostrvu presovanjem šećerne trske dobija se sok. Posle toga sok se prečisti i kratko vreme zagreva da bi se uništile bakterije, a zatim ostavi da se zgusne i kristališe. Ovaj proizvod (1JK5055E) sličan je braon šećeru, ali po ukusu sličan je medu. Ovaj zaslađivač odlikuje se manjom slašću od belog šećera i sastoji se od 93% saharoze.

Za pečenje i kuvanje upotrebljava se u istom odnosu kao i beli šećer. U svakom slučaju pre upotrebe treba ga izmeriti zbog toga što je njegova zapremina veća od zapremine običnog kristal-šećera.

Prilikom pečenja ne stvra nikakve probleme i ne gubi od svoje hranljive vrednosti. To nije slučaj sa medom čija se izvesna zaslađujuća svojstva gube pod uticajem toplote. Pecivo pripremljeno sa ovim zaslađivačem ponekad dobija uku.s meda. Međutim, čaj i jela sa mlekom, nasuprot tome, imaju prijatan ukus meda, a marmelada dobija nešto tamniju boju u tegli.

Tags:med ili secer, med u ishrani, secer stetan