By Juni 18, 2012

Oči – kako sačuvati dobar vid

Kada bolje upoznamo funkciju oka i njegove procese, imamo velike izglede da očuvamo svoj vid. Čitav niz oboljenja očiju i poremećaja vida možemo izbeći, ako se pažljivije odnosimo prema ovom organu.

Ljudsko oko često se upoređuje sa kamerom, pa često nalazimo slike koje to prikazuju. Da bi neka slika mogla nastati nije potrebna samo kamera, već i fotograf. On bira motiv i pritiska polugu okidača. Kad izvadimo film iz kamere, još uvek ne možemo ništa prepoznati, jer ga najpre treba razviti.
Slično je i sa okom. Gde god da upravimo svoj pogled, mozak odlučuje o pokretanju očnih mišića. Oko stalno prima svetlosne nadržaje, ali oni tek u centru za vid u mozgu postaju stvarne slike i utisci.

Svetlosni zraci padaju najpre na rožnjaču, na prozor našeg oka. Zahvaljujući svojoj zaobljenosti, ona je u mogućnosti da izmeni pravac svetlosnih zraka, usmeravajući ih na mrežnjaču. To je važan proces koji nam omogućava da dobro vidimo. U tom procesu učestvuje i sočivo koje nam promenom svog oblika pomaže da jasno vidimo i bliske i udaljene predmete.

Između rožnjače i sočiva, zenica reguliše količinu svetlosnih zraka. Prema tome ona odgovara blendi na fotografskoj kameri. Ako je svetlost jača ona se sužava a u mraku širi. Tako zenica uvek propusti dovoljno svetlosnih zraka.

Mrežnjača se može uporediti sa filmom u kameri. Ona je sastavljena od oko 135 miliona osetljivih ćelija u obliku štapića i čepića koji primaju svetlosne nadražaje i registruju razlike u svetlosti i boji.
Dok na primer posmatramo neko drvo, ćelije u mrežnjači osetljive na svetlost prihvataju čitav niz različitih svetlosnih nadražaja, i određuju razliku osvetljenosti između drveta i pozadine, kao i različite boje u izgledu lišća i stabla. Do ovog trenutka još ne znamo da vidimo drvo. U de- liću sekunde – vremenska razlika između viđenja i prepoznavanja za nas uopšte nije primetna vidne ćelije sprovode dalje dobijeni svetlosni nadražaj preko očnog živca do mozga.

OD SVETLOSNOG NADRAŽAJA DO VIĐENJA
U vidnom centru u mozgu oblikuju se ovi svetlosni nadražaji u sliku. Da bismo ovu sliku prepoznali kao drvo, potrebno nam je još i iskustvo koje se nalazi uskladišteno u našem mozgu. Malo dete, koje prvi put vili neko drvo, raduje se možda njegovoj boji, igri lišća na vetru, ali ono još ne uobličava pojam drvo – oslikani predmet još nema nikakvog imena

Slike koje iz oba nasa oka dospeju u mozak, ni-su istovetne, jer svako oko posmatra predmet, na primer drvo, iz nešto drukčijeg ugla. Vidni centar sada ima zadata da oze utiske pretvori u oblik plastične-trodimenzionalne slike.

Čak i kada mislimo la neposredno posmatramo ovo drvo, naše oči čine neprekidne, male, veoma brze treptaje, koje uopipe ne primećujemo. Oči u stvari tada stvaraju skice i konture. Ove pokrete omogućava izuzetno usklađen zajednički rad šest mišića u svakom oku.

Oči su osetljiv i prepizan instrument i zato se moraju pažljivo čuvati i ceniti. Očne jabučice leže u mekoj sredini, zaštićene u očnim dupljama. Od spoljašnjeg sveta štite ih očni kalci koje refleksno zatvaramo. čim očima zapreti opasnost. Istovremeno kapci rožnjaču održavaju vlažnom, jer prilikom svakog zatvaranja kapka, ravnomerno raspoređuju suznu tečnost i tako od- stranjuju najsitnija zrna prašine koje i ne osećamo.

OBOLJENJA OČIJU
Čmičak je često gnojno oboljenje koje se pojavljuje na ivici očnog kapka. Veoma je neprijatno i prilikom nestručnog lečenja može da se inficira, što u teškim slučajevima može da dovede do gubitka oka. Prema tome očni lekar mora bezuslovno da preduzme lečenje, jer se samo tako mogu izbeći teže posledice.

Zapaljenje vežnjače je danas veoma učestala pojava. Crvenilo, pečenje i svrab oka znaci su ovog oboljenja. Ono nastaje usled nekog spoljnog nadražaja, infekcije ili alerpf. Svako trljanje oka samo pogoršava svrab, eksperimentisanje raznim očnim kapima ili mastima predstavlja nerazuman i vrlo štetan postupak. Samo lekar može da utvrdi uzrok i odredi odgovarajuće lekove.

Zapaljenje rožšače je opasno, jer može da dovede do slepila. Laik ne može da prepozna sve znakove ovog oboljenja i sve opasnosti koje ono donosi i zato preostaje samo jedno u svakom slučaju hitno potražiti lekara.

Isto tako do slepila može da dovede i »siva zvezda«. U ovom slučaju radi se o zamućenju sočiva koje će zbog toga vremenom postati nepropustljivo za svetlosne zrake. Hirurškim uklanjanjem sočiva ponovo može da se uspostavi funkcija vida. Posle ovakvog zahvata pacijent mora da nosi naočare. U novije vreme čine se napori da se zamućeno sočivo zameni veštačkim sočivom.

Uprkos sličnom imenu »zelena zvezda« je sasvim drugo oboljenje. U oku postoji pritisak koji može da bude tako veliki da očni živac pretrpi velika oštećenja. »Zelena zvezda« lekovima može da se drži pod kontrolom. U pojedinim slučajevima očni lekar hirurškom intervencijom može da normalizuje povišeni očni pritisak.

Kratkovidost i dalekovidost su poremećaji vida koji mogu da se koriguju pomoću naočara. U većini slučajeva za korekturu vida mogu da se koriste kontaktna sočiva, ali samo prema savetu lekara. Mnogi ljudi uopšte ne znaju da su kratkovidi ili dalekovidi, ali često pate od jakih glavobolja. U takvom slučaju preporučuje se intervencija očnog lekara, jer često dugogodišnje glavobolje mogu se otkloniti nošenjem naočara.

U slučaju razrokostiod presudnog je značaja blagovremena poseta očnom lekaru. Kod mnoge dece u prvoj godini života pokreti očiju još nisu koordinirani. Ako je to još uvek prisutno na kraju prve godine života, treba obavezno potražiti očnog lekara. Usled duže razrokosti mogu da se pojave nekoordinirane slike u centru za opažanje. U slučaju da se razrokost ne leči, usled poremećene i duple slike jedno oko postepeno će se »isključivati«, a njegova funkcija znatno opasti. Zato ako se na vreme ode lekaru, postoje dobri izgledi da se i bez hiruršhog zahvata ovo stanje uspešno izmeni.

VID JE DRAGOCEN – UČINITE SVE DA GA OČUVATE
Svaku povredu oka mora da leči očni lekar.
Strano telo koje se kupkom oka ili pažljivim brisanjem prevrnutog očnog kapka pomoću čiste maramice ne može otkloniti, može da nanese oku teška oštećenja. Takvo telo treba što pre otkloniti intervencijom očnog lekara. Oštra tela (staklo, metalni opiljak) mogu već prilikom pokušaja ispiranja vodom još dublje da se zariju u oko. Zato u ovakvim slučajevima treba odmah otići očnom lekaru.
Jaka svetlost koja potiče od snega na planinama ili visinskog sunca, nadražuje oči. U takvim prilikama oči treba zaštititi specijalnim naočarima. U zanimanjima koja to zahtevaju zaštitne naočari treba pažljivo upotrebljavati.

Nošenje naočara je potreba. U savremenim uslovima postoji bogat izbor naočara, i tako se mogu naći one koje odgovaraju svakom obliku lica. Uz malo privikavanja mogu se nositi i kontaktna sočiva, koja su kod nekih pojava nepravilnih zaobljenja rožnjače podesnija od naočara.
Zatvaranje očnih kapaka predstavlja odmor za naše oči. Onaj koji mnogo čita, povremeno treba da zatvori oči samo za nekoliko minuta i tako im omogući odmor.




Tags:, ,
Posted in: Oči

Comments are closed.

Load time improved by PHP Speedy Load time improved by PHP Speedy

shared on wplocker.com