By April 13, 2012

Celijakija – Celijačna bolest

SIMPTOMI – dijareja, gubitak telesne težine i nedostaci hranljivih sastojaka (kao kod anemije). U ostale simptome spadaju: često bleda i/ili svetložuta stolica neprijatnog mirisa koja pluta, umor, depresija, naduvenost stomaka, mišićni grčevi, istrošenost i bolovi u kostima i/ili zglobovima.

Kod beba i dece može doći do povraćanja, usporenog rasta, jakog peckanja kože i crvenih kožnih osoba koji svrbe. Na ustima mogu nastati ranice. Dete možda bude izgledalo anemično i neuhranjeno.

Neka deca od celijačne bolesti dobiju plikove i ranice po celom telu. Simptomi su različiti, ali mogu s ejaviti umor, razdražljivost i/ili promene u ponašanju.

Bebe možda budu gubile ili sporije dobijale na telesnoj težini, i kao da ne napreduju kako treba. Bolest može nastati u prvih nekoliko meseci života.

UZROCI – celijačna bolest napada tanko crevo. Prisutne su abnormalni sluzokože tankog creva usled šermanentnog nepodnošenja glutena. Gluten se nalazi u pčenici, ražu, ovasu i ječmu. (Kukuruz, pirinač, proso, soja, kvinoa i amarant ne sadrže gluten. Za heljdu se ne zna.) smatra se da je protein gliadin toksični deo glutena. On reaguje sa sluzokožom tankog creva i uzrokuje ravnanje i atrofiranje upijajućih „prstića“ na crevu. Posledica toga je da se hranljivi sastojci (vitamini A, D i K) ne apsorbuju i onda se pojavljuju simptomi bolesti.

Nažalost, mnogi lekari i industrije hrane preporučuju da se žitarice uvedu u ishranu beba onda kada nemaju još ni godinu dana. To može biti uzrok pojave celijačne bolesti u to doba ili čak decenijama kasnije.

Ovo je važno! Recite svakoj budućoj majci da ne hrani svoje dete žitaricama dok ne napuni najmanje jednu godinu.

Celijačna bolest obično počinje u 9-18. mesecu, odmah nako što se bebi uvedu u ishranu pšenica, raž, ovas i/ili ječam. To je često prva čvrsta hrana koja se daje detetu. (Bebe koje se doje prve simptome pokazuju sa 16 meseci, dok bebe koje se hrane preko flašice sa 10 meseci.) Ovaj poremećaj je redak kod Azijata i crnaca, i uglavnom je odlika svih članova jedne porodice.

Otklanjanje glutena iz ishrane dovodi do velike promene; bilo da je u pitanju beba, dete ili odrastao čovek, osoba ponovo počinje da se oseća bolje. Ali, ta osoba ne sme ikada više jede hranu koja sadrži gluten.

Pojedina deca ne podnose protein iz kravljeg mleka; kod njih se javljaju simptomi celijačne bolesti još pre nego što su probali gluten. Zato i ovaj protein im nemojte davati.

Celijačna bolest se često pogrešno dijagnostikuje kao spastično debelo crevo, sindrom nadražujućeg creva ili neko drugo oboljenje creva.

Ako se ne leči, celijačna bolest može biti veoma opasna. Može dovesti do oboljenja pankreasa, neplodnosti, pobačaja, unutrašnjeg krvarenja, oboljenja kostiju, ginekoloških poremećaja, oštećenja nervnog sistema, crevnog limfoma i mnogo toga drugog. Na primer, anemija je česta pojava, usled nedostatka folne kiseline, gvožđa, vitamina B12 i K.

Do 45-50. godine može da se stvori toliko ožiljnog tkiva na crevima da ona budu oštećena 90%, što za posledicu ima veliku redukciju (čak do 70%) upijajuće površine.

Ipak, ima dokaza da do delimične obnove crevnih zidova može doći u roku od nekoliko meseci, pod uslovom da nikada više ne probate hranu koju ne treba da jedete.

LEČENJE

IZBEGAVATI
ne smete jesti hranu koja sadrži gluten, poput pšenice, raži, ovasa i ječma.
Nemojte jesti ništa što sadrži kravlje mleko. Beba treba da se doji, ne sme da pije kravlje mleko.
Pojedini ljudi sa ovim problemom moraju prestati da jedu i soju, kao i jaja.
Nemojte se prejedati sa šećerom i proizvodima od belog brašna.
Izbegavajte prerađenu, prženu i brzu hranu. Ne jedite hranu koja sadrži šećer, čokoladu i obrađenu hranu. Nemojte jesti meso. Izbegavajte duvan, čaj, kafu i alkohol.
Čitajte sa ambalaže proizvoda i flašica i proverite da li je negde „sakriven“ gluten i kravlje mleko. U takve sastojke spadaju i slad, modifikovani skrob, određene vrste sosa od soje, sirća od žitarica, dilutanti, sredstva za vezivanje, punjenja i prirodne arome. Skoro sve vrste komercijalnih hlebova, mešanih hlebova, krekera, žitarica, pasti i rafinisane hrane sadrže gluten, kao i u pudinzima, čokoladicama, kolačima, sladoled, začini za salate, suhomesnati proizvodi, kocke za supu, šlag, pivo, čokolada, viršle, konzervirani čili, makarone, špagete, namazi za hleb i sve čemu se dodaje brašno (supe, povrće, flaširani začini za meso, sirupi i arome, umaci, sosevi, flaširani začini za salate, smese sa kokosom, kari i slični začini, ili biber).

DOBRA HRANA
sledeće vrste žitarica ne sadrže gluten: kukuruz, proso i pirinač. Soja, dunja, krompirov skrob i amarant su takođe dobri, kao i hleb od navedenih žitarica. Heljda nekima odgovara, dok drugima stvara probleme. Ovas je možda dobar, ali neki proizvodi od ovasa sadrže gluten.
Sve žitarice koje se daju bebama ili odraslima treba da se kuvaju 2-3 sata, ako se kuva na 100 stepeni Celzijusovih.
Jedite zdravu hranu, sveže voće, povrće i sokove od sveeg povrća. Vlakna su bitna za ljude sa celijačnom bolešću.
Uziajte pun dodatak vitamina i minerala, ali da ne sadrži pšenicu, kvasac i da je hipoalergen.
Smatra se da alisatin iz belog luka pomaže ljudima sa ovom bolešću.
Zrele banane se mogu podneti, i one kontrolišu dijareju. Jedite samo domaće deserte.
Zamrznuto, sveže i konzerviranopovrće i sokovi od povrća se mogu konzumirati.
Često je prisutno nepodnošenje laktoze, zbog čega treba izbacti sve mlečne proizvode iz ishrane. Čest je i nedostatak vitamina K, te zato ubacite i acidofil u ishranu.
U korisno lekovito bilje spadaju: aloja, čičak, tahebo, azijska bokvica, šafran, brest i lucerka.
Infekcije i stres pogoršavaju simptome; sunčeva svetlost i beli luk (sirov ili kuvan) ih smiruju.
Videti i  „Nepodnošenje laktoze“. Nepodnošenje laktoze i Hronova bolest imaju pojedine slične simptome kao i celijačna bolest.



Tags:, , , , , ,

Comments are closed.

shared on wplocker.com